Viza za Vijetnam (2019)

~detaljno uputstvo za dobijanje turističke vize~


Od februara 2019.godine, državljani Srbije mogu da apliciraju za vijetnamsku e-vizu. Viza se čeka 2-3 radna dana, važi 30 dana i izdaje se za jedan ulaz u zemlju. Viza za više ulaza mora se tražiti u ambasadi ili preko agencija o kojima sam pisala dalje u tekstu.

Više informacija o e-vizi i link za aplikaciju nalazi se OVDE.

Spisak graničnih prelaza za koje važi e-viza nalazi se OVDE.


Kako opisati proces aplikacije za vijetnamsku vizu jednom rečenicom?

Nesnosna višednevna glavobolja prouzrokovana besomučnim tumaranjem bespućima interneta u potrazi za validnim i kompletnim informacijama koje vas neće odvesti u bankrot ili u ludnicu umesto u Vijetnam.

Pomislićete – šta je tu komplikovano, to je samo viza? Odgovoriću ovako: ljudi koji su bili na check in-u ispred mene nisu pušteni u avion zato što im je falio jedan papir. Ostali su u Beogradu, dok je najbliža ambasada Vijetnama ostala u Budmpešti.

Ako pogledate cene letova do vijetnamskih gradova, shvatićete dimenzije sranja u kom su se ti ljudi našli.


Srećom (po vas i mene, ne po njih koji su svejedno ostali u Beogradu), po vijetnamsku vizu ne mora da se ide u Mađarsku jer postoji to čudo koje se zove Visa on Arrival, ili kraće – VOA.

Neki su to protumačili kao dobijanje vize pri sletanju u Vijetnam. To je samo delimično tačno – vizu, šarenu stranicu u pasošu, zaista ćete dobiti kada sletite u Vijetnam, ali to je samo višnjica na torti patnje koju ćete preživeti guglajući svoj put ka srećnom viziranju.


Šta treba da uradite da biste dobili vizu za Vijetnam?

Prvo, da pomenem skuplju i gluplju, ali validnu opciju: možete da otputujete u Mađarsku, odete u Ambasadu, ostavite pasoš, izblejite 7 dana u Budimpešti, uzmete pasoš i to je to. Možete i da platite 40e agenciji da to uradi umesto vas. Skupo i glupo.

Druga opcija je finansijski daleko isplativija, ali bi vas mogla koštati kilometra nerava – ako ne biste imali ovaj tekst da vam pomogne!

Ukratko, proces je sledeći: na internetu pronađete agenciju u Vijetnamu kojoj ćete dostaviti potrebna dokumenta i koja će u vaše ime tražiti neku vrstu garantnog pisma od nadležne ustanove. Agenciji ćete platiti uslugu koju tražite i kroz dva radna dana garantno pismo će biti na vašoj mail adresi. Odštampaćete taj papir i poneti ga sa sobom na aerodrom. Kod sebe ćete imati i tačan iznos troškova viziranja u kešu u dolarima, s tim što novčanice ne smeju da budu starije od 2000. godine, ne smeju biti flekave, pohabane ili pocepane. Ponećete i fotografiju veličine fotografije za pasoš, a ostatak neophodnih formulara ćete dobiti u avionu.


Da krenemo redom:

1) Agencija

Važna napomena: VOA se može dobiti samo ako u Vijetnam ulazite avionom. Za kopnene prelaze neophodna je poseta Ambasadi.

Čim se nešto radi online, preko posrednika iz druge zemlje o kom ne znate apsolutno ništa – imate otvoren poligon za sve moguće prevare koje možete da zamislite. Zvaničan sajt za izdavanje dokumenata za vize – ne postoji, pa su se tako pojavile agencije čiji je honorar od 100 do 1000$. To su, najblaže i najpristojnije rečeno – prevaranti.

Čitajući kilometre teksta na forumima, došla sam do tri agencije čiju validnost je potvrdio veliki broj internet komentatora. Svakoj sam poslala po mail i izabrala onu čiji je predstavnik pisao na najispravnijem engleskom – zbog lakše komunikacije i izbegavanja potencijalnih nesporazuma.

Sajt agencije getvisavietnam.com ne obećava – izgleda kao sajt za novogodišnju rasprodaju lubenica i pasoša, ali su posao uradili kako treba. Za svaki slučaj, ako pokušaju da vam naplate više nego što piše – ne plaćajte. Opreza nikad dosta.

Ako me sećanje dobro služi, morate da se registrujete na njihovom sajtu tako što popunite formular, a možete i samo da pošaljete mail pa će vas oni uputiti u ispravnom smeru. U rubrici Visa Fee imate tabelu troškova agencije, koje plaćate online. To je tzv. service fee i nema veze sa stamping fee, odnosno, onim što plaćate imigracionom kada sletite u Vijetnam. Service fee se razlikuje od agencije do agencije, a stamping fee je uvek isti – 25$ za jedan ulaz i 50$ za više ulaza u zemlju.

Kada agenciji legne uplata za service fee, vaši papiri idu na viziranje. Od dokumenata vam treba sken prve strane pasoša, potvrda o rezervaciji avionske karte i popunjen formular koji ćete dobiti od agencije.

Posle dva radna dana, na mail će vam stići garantno pismo – potvrda imigracionog da ste vi osoba koja će dobiti vizu na aerodromu.

2) Koje papire moram da ponesem sa sobom i kada ih predajem?

  1. OBAVEZNO ponesite GARANTNO PISMO! Bez njega nećete moći ni da krenete na putovanje! Dakle, ovaj papir pokazujete ground staff-u aviokompanije pri check in-u na polaznom aerodromu. Čuvajte papir jer će vam trebati i kasnije.

    primer garantnog pisma

2. Od agencije ćete dobiti još jedan formular – N1. Popunjen N1 predajte službenicima na vijetnamskom aerodromu. Nemojte da zaboravite da ponesete i jednu fotografiju dimenzija 4×6 cm – portret anfas na svetloj (beloj, svetlo plavoj ili svetlo sivoj) pozadini, koju ćete zalepiti na mesto predviđeno za to na N1 formularu.

3. Pred kraj leta ćete dobiti još dva formulara koje treba da popunite pre sletanja i da ih predate na šalteru. Jedan se tiče vašeg zdravstvenog stanja – on se posebno kontroliše i pečatirani odsečak koji dobijete čuvajte do povratka kući. Drugog formulara se i ne sećam, verovatno su u pitanju bili neki opšti podaci.

3) Novac:

Da ponovim, agenciji ste platili njene usluge online, a troškove vize plaćate na šalteru na vijetnamskom aerodromu. Jedan ulaz u zemlju košta 25$; više ulaza košta 50$. Novac za tu taksu mora biti u američkim dolarima, mora biti u kešu i preporučuje se da imate tačan iznos. Novčanice ne smeju biti iz devedesetih – neće ih primiti na aerodromu, a verovatno ni na bilo kom drugom mestu u Vijetnamu, iako su te novčanice generalno važeće. Novčanice ne smeju biti pocepane, prljave, pohabane, čak ni previše savijane. Obratite pažnju u menjačnici, ja sam dobila nekoliko starih novčanica koje sam jedva zamenila u Vijetnamu.

Imigraciono prima isključivo keš, kartice zaboravite. Takođe, pre šaltera ne postoje bankomati i menjačnice, tako da je jako važno da sve što se tiče novca uradite kako treba da ne biste bili u problemu.


Ako ste sve uradili kako treba, sačekaćete 10ak minuta, službenik će vas prozvati i u pasošu ćete imati novu šarenu stranicu. Bitno je napomenuti da morate da imate bar dve slobodne strane u pasošu i da pasoš mora da bude važeći još najmanje 6 meseci od datuma ulaska u Vijetnam.


Postoji i jedan izuzetak od viziranja – ukoliko idete na ostrvo Phu Quoc i SAMO i PRAVO na ostrvo Phu Quoc – viza vam nije potrebna. Ovo pravilo važi isključivo za kupljene vezane povratne karte Beograd – Phu Quoc. Ako letite, na primer, Beograd – Ho Chi Minh, pa imate odvojeno bukiranu kartu Ho Chi Minh – Phu Quoc, morate da uzmete vizu jer u Ho Chi Minh-u morate da izađete iz duty free zone da biste se prebacili na terminal za domaći saobraćaj.

Iako je Phu Quoc divno ostrvo, da sam na vašem mestu, ne bih propustila odlazak na još neko mesto u Vijetnamu, recimo, u Ho Chi Minh.


Verujem da će vam ovaj tekst olakšati ceo proces viziranja jer znam da bi meni baš značio u trenutku kada sam sve ove informacije prikupljala po rekla-kazala forumima.

Lepo se provedite i srećan put! Vijetnam je jedna neverovatna zemlja, sigurno ćete uživati!

2 Comments

  1. mirko

    18/08/2019 at 3:44 pm

    suviše komlikovano

    1. theboneappletea

      22/09/2019 at 8:19 pm

      Od februara 2019. je jednostavnije jer konačno postoji e-viza. Linkovi su na početku teksta. Koliko god komplikovano bilo – vredi. Vijetnam je neverovatna zemlja! 🙂

Leave a Reply

%d bloggers like this: