Kraljevo, Srbija: kratka istorija kraljevačke avijacije

– Kratka istorija kraljevačke avijacije –


Šta prvo pomisliš kada ti neko kaže reč – Kraljevo?

Ako osnovnu geografiju ostavimo po strani, dolazimo do još osnovnije istorije: od Žiče i krunisanja 7 kraljeva, preko Studenice i svetitelja do možda i najlepše srpske ljubavne priče o jorgovanima i francuskim princezama – zaključak je da prvo pomislimo na srednji vek i na sva mesta blizu grada koja su samom gradu oduzela slavu.

To me navodi da se zapitam:

Da li Kraljevo uopšte ima nešto što bi ga moglo učiniti slavnim?

Znam! I ti misliš na „Stani, stani, Ibar vodo“!

Opevana kuća na ušću Ibra u Moravu danas svakako nije usamljena i nalazi se u predgrađu Kraljeva, a baš blizu tog mesta nalazilo se još nešto što je gradu donelo dobar glas koji se daleko čuo – što u nekim davnim vremenima, što u bliskoj prošlosti.

Avioni! Kraljevački avioni!

U naselju Divlje Polje, svega nekoliko kilometara od „usamljene kuće“, postojale su fabrike aviona. Najstarija je otvorena posle Prvog svetskog rata, a najmlađa se odselila prošle godine.


Fabrika aviona u Kraljevu

Državna radionica aeroplana i motora; Anonimno društvo avijatičarskih radionica Luj Brege – radionica u Kraljevu; Aeroplanska radionica Vazduhoplovno-tehničkog zavoda; Državna fabrika aviona)



Osnovana je 1926/1927. godine u Kraljevini Jugoslaviji i bila je prva fabrika borbenih aviona na teritoriji današnje Srbije. Ukupno je proizveden 461 avion – 428 primeraka francuskog aviona Brege 19 i 33 primerka domaće varijacije na temu nemačkog aviona Dornijer DO 17.

Prvi avion potpuno izrađen u Kraljevu poleteo je sa obližnjeg aerodroma 5.jula 1929.godine.

Uslovi za rad i plate u Fabrici bile su među najboljim u Jugoslaviji, ako ne i najbolje. Izvori navode da je izvesni Jovica Brković, običan radnik, za samo dve godine sagradio veliku kuću u centru Kraljeva, ne odričući se lagodnog života. Pod pretnjom otkazom, radnici su morali da nose svu zaštitnu opremu koja im je dodeljena i o njihovoj bezbednosti se brinulo mnogo više nego u drugim fabrikama u zemlji.


Foto: Slobodan Medarević, privatna arhiva

Fabrika Aviona je bilo jedno od retkih preduzeća u Jugoslaviji u kojem se radnici nisu bavili politikom. Jedan od uslova pri zapošljavanju bio je da radnik nije član nijedne partije, a kasnije za članstvom i udruživanjem nije bilo potrebe jer su radnici ove fabrike bili i više nego zadovoljni.

Zabeležen je jedan štrajk u Fabrici – traženo je povećanje plata. Radnici su to odmah dobili i štrajk je završen.


Foto: Slobodan Medarević, privatna arhiva

Slava Fabrike trajala je do 1941. godine. Jugoslovenska vojska je, pri povlačenju iz Kraljeva, minirala najvažnije pogone kako bi sprečila potencijalnu proizvodnju nacističkih aviona.

Nedugo potom Nemci su streljali većinu radnika ove fabrike – skoro pet stotina ljudi.

Funkcionalne mašine su tokom 1942. godine preseljene u Nemačku. Proizvodnja aviona nikada nije nastavljena iako izvori tvrde da su hale mogle biti popravljene. Spekuliše se da razlog za to leži baš u pomenutoj političkoj prošlosti preživelih radnika, odnosno – u nedostatku iste.

Fabrika je posle Drugog svetskog rata pripojena Fabrici vagona Kraljevo.


Aero East Europe


Tačno 80 godina nakon postavljanja kamena temeljca za prvu fabriku aviona u ovom gradu, njeno mesto je zauzela nova. Kad kažem da je zauzela njeno mesto, to zaista i mislim – kompanija Aero East Europe radila je na istom mestu na kom je počela istorija kraljevačkog vazduhoplovstva.

Tokom prvih godina poslovanja, AEE je proizvodio licencirane avione.

Najslavniji period fabrike traje od 2013. godine kada su počeli da proizvode svoj avion! Hej, neko u Srbiji je dizajnirao, patentirao, licencirao, proizveo i prodao avion! I to ne jedan!


Sila

Važno je pomenuti da je avion nastao u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Beogradu i Kraljevu.

Avion o kom pričam zove se SILA – „Srpska industrija lakih aviona“ ili „Serbian Industry of Light Aircraft“. Ili samo SILA, jer ne moramo da objašnjavamo šta ta reč znači, zar ne?


Sila

Sila je namenjena snimanju i fotografisanju iz vazduha, ali se može korstiti u razne svrhe. I znate šta je najbolje od svega? Osnovna verzija Sile može da se nabavi za 50 hiljada evra! Cesnu tog kalibra morali biste da platite bar duplo, ako ne i trostruko više.

Da, ni meni nikada do sada nije palo na pamet da prodam bubreg da bih imala avion, ali sad se već premišljam.

Nažalost, Sila je morala da odleti iz Kraljeva (kakav Star Wars momenat!) zbog boljih uslova u drugom gradu u kom sada bazira čitavu proizvodnju.

Slavni momenat Kraljeva u ovoj priči je možda prošao, ali Silu slava sigurno tek čeka!


Aerodrom Brege i Aeroklub Mihajlo Petrović


Ko o čemu, ja o slavi!

Svi znamo da blizu Kraljeva postoji aerodrom Lađevci, a od skoro i Morava. Na to ću se vratiti kasnije jer je red da prvo ispričam priču o manjem i slabijem, čija slava živi u senci ovog većeg i poznatijeg – neko bi rekao i – značajnijeg aerodroma.


Hangar AK Mihajlo Petrović na Aerodromu Brege

Kraljevo ima još jedan aerodrom – manji i drugačiji, ali aerodrom. Odmah u komšiluku kod bivših fabrika aviona, nalazi se tih kilometar i kusur livade za koju biste neradnim danima rekli da je baš lepa livada i ništa više. Međutim, kada aerodrom radi, livada postaje pista iznad koje lete pravi avioni!

Dobro, pravi mali avioni i jedrilice.

Aerodrom Brege je sagrađen 1925.godine kao vojni aerodrom. Kada je ta uloga dodeljena aerodromu u Lađecima, Brege postaje sportski aerodrom, namenjen malim avionima koji, osim za sportsko letenje, služe i za školovanje budućih pilota.


Foto: Slobodan Medarević, privatna arhiva

Aeroklub Kraljevo osnovan je 1927.godine – u vreme kada na kraljevačkim ulicama jedva da je bilo automobila. Osnovala ga je grupa entuzijasta predvođena narodnim poslanikom, protom Savatijem Božićem, kao neprofitnu organizaciju čija je svrha bila okupljanje ljubitelja avijacije.

Od 1964.godine, aeroklub nosi ime Mihajla Petrovića, prvog školovanog pilota u Srbiji.


Foto: Slobodan Medarević, privatna arhiva

Tokom svoje duge istorije, klub je odškolovao 96 motornih pilota, 192 jedriličara, 463 padobranca i 689 modelara.

Najbolje od svega je to što svako može da leti!

Ja sam se odvažila na taj korak baš zbog pisanja ove priče i mogu vam reći – nije mi bilo svejedno. Sa jedne strane – letenje putevima kojim su leteli piloti prvih aviona napravljenih u Kraljevu; gledanje iz njihove perspektive, čak se usuđujem da kažem – gledanje njihovim očima; pepoznavanje mesta sa kog je izvesni kovač u oktobru 1915. video prvi avion koji je ikada proleteo iznad Kraljeva; posmatranje puteva koji su donosili ratove i stradanja – sve je bilo tu i osećaj je bio neverovatan.



Sa druge strane – mali avion sa propelerom u kombinaciji sa vetrom i iznenađujuće neprijatnim turbulencijama, daleko neprijatnijim nego u velikim avionima, učinio je da na nekoliko sati izgubim moć govora od uzbuđenja, straha i bezbroj naleta adrenalina.


Kraljevo iz vaduha

Da li bih letela ponovo? Da, iste sekunde!


VAŽNA NAPOMENA: Birajte s kim letite. Pilot koji je mene vozio radnim danima leti na borbenom avionu, a vikendom obučava đake-pilote i ispunjava letačke želje ljudima poput mene. Bitno je da vam sve bude objašnjeno i da znate da strah i mučnina nisu neobične pojave kada malim avionom letite prvi put. Probajte da se opustite i da uživate u pogledu!



Aerodrom Lađevci / Aerodrom Morava


Ukoliko živite u Srbiji 2019.godine i posedujete televizor i internet, nemoguće je da nikada niste čuli za ovaj aerodrom – ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog skoro čitave decenije praznih predizbornih obećanja.


Aerodrom Morava

Aerodrom Lađevci nalazi se u istoimenom selu blizu Kraljeva. Izgrađen je 1967.godine kao vojni aerodrom.

Ideja da aerodrom postane vojno-civilni prvi put se pominje 2006.godine, a prvi pokušaj realizacije te ideje desio se 2011. kada je izgrađen novi kontrolni toranj i pristanišna zgrada. Iste godine događa se i prvo sletanje civilnog aviona – JAT-ovog ATR-a koji je u Kraljevo dovezao tadašnjeg predsednika Borisa Tadića i nekoliko ministara.



Aerodrom je postao vojno-civilni pre nekoliko meseci, a zvanično otvaranje i novi prvi let je najavljen za 28.jun ove godine.

Ostaje nam samo da se nadamo da će Lađevci, odnosno Morava, postati zanimljiviji motiv za turističke priče u što bližoj budućnosti i da mu slavni dani tek predstoje.


Veliko HVALA pilotu Gordanu Đuroviću na ispunjenju mog dečijeg letačkog sna; Slobodanu i Đurđi na fotografijama iz privatne arhive; Vojkanu na literaturi i odgovaranju na milion pitanja; Milošu i ekipi sa Aerodroma Morava na odgovaranju na još milion pitanja; Aerodromu Brege na gostoprimstvu; autorima knjiga “Njima pripada nebo” i “Kraljevski avioni” što su istoriju svog grada sačuvali od zaborava.

Čast mi je da budem deo vaše priče!


Korisni linkovi:

Aeroklub Mihajlo Petrović: http://www.aeroklubkraljevo.org.rs/

Aero East Europe: http://aeroeast.net/

Muzej vazduhoplovstva Beograd: http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/


Kao i do sada, kratke priče pišem na Instagramu – @boneappletea.rs


 

Leave a Reply

%d bloggers like this: